Raspiratorne infekcije su veoma učestale u zimskom periodu, naročito kada se, kao prethodnih dana, smenjuje sunce i hladno vreme. Meta njihovog napada su i deca i odrasli, a sve ih teže izbegavaju čak i oni sa najjačim imunitetom.
- Sve se dodatno komplikuje početkom novog polugodišta, kada sa đacima i virusi kreću u školu. Tada praktično i počinje sezona respiratornih virusnih infekcija – ističe virusolog dr Tanja Jovanović, profesor sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. - Na početku uglavnom obolevaju deca, a vremenom i odrasli. Virusi izazivaju različite tipove infekcija, od lakih sindroma prehlade sa kijavicom, do ozbiljnih oboljenja kao što su bronhitis i zapaljenje pluća. Virusima pogoduje što je napolju hladno pa se prostori u kojima ljudi žive slabije provetravaju. Unutra je ustajao vazduh i koncentracija virusa se vremenom povećava. S obzirom na to da se prenose kapljičnim putem, lako prelaze na drugog, pogotovo ako u zatvorenom prostoru boravi više osoba. Odnos virusa i domaćina je u stvari igra u kojoj se svako bori da pobedi. Ako virus pobedi, domaćin oboli sa blažim ili težim simptomima bolesti.
* Ko je najosetljiviji na viruse?
- Deca i osobe sa ugroženim imunitetom izuzetno su osetljivi na virusne infekcije. Osobe starije od 65 godina takođe pripadaju osetljivoj kategoriji, kao i osobe sa hroničnim bolestima, pre svega srčanim, plućnim, bolesnici sa bubrežnim bolestima, dijabetičari... Sve ove rizične grupe lakše obole ispoljavajući teže kliničke znake. Respiratorne bolesti izazvane različitim virusima najčešće se javljaju u kasnu jesen i zimu, obično u vidu epidemije. Istina, ni dobar imunitet ne može da spreči pojavu gripa ili neke druge virusne infekcije, ali može da ubrza izlečenje.
* Da li neki faktor rizika posebno olakšava pojavu respiratornih bolesti?
- Pušenje predstavlja značajan faktor, jer duvan oštećuje respiratorni epitel, koji ima ulogu čistača stranih čestica i mikroba. Zapravo, respiratorni epitel predstavlja prirodnu barijeru od infekcije, a ukoliko je oštećen situacija se drastično menja. U toku dana udisanjem unesemo nekoliko desetina hiljada mikroorganizama iz spoljašnje sredine, pa ipak smo retko bolesni od respiratornih infekcija. Međutim, duvan uništava prirodnu barijeru respiratornog epitela. Zato su češće komplikacije kod pušača, duže traju, imaju težu kliničku sliku, a često se na jednu respiratornu infekciju nadovezuje nova virusna ili bakterijska superinfekcija.
* Koliko dugo traje borba organizma sa virusom?
- Različiti virusi mogu da izazovu iste kliničke simptome. Obično počinju iznenada, sa lošim opštim stanjem organizma, temperaturom, mučninom, povraćanjem. Na ove simptome nadovezuju se respiratorni, kao što su kijavica, kašalj, iskašljavanje... Obično traju do nedelju dana, ali mogu i duže, posebno ako se jave superinfekcije sa drugim virusima ili bakterijama. Tada dolazi do ozbiljnih komplikacija u vidu teških formi bronhitisa, odnosno zapaljenja disajnih puteva i pneumonije. Grip je jedna od najučestalijih respiratornih bolesti koja ima epidemijski karakter. Takozvani sezonski grip, predstavlja sezonsku epidemiju koju izaziva virus gripa koji trenutno cirkuliše u prirodi. Problem je i to što se virus gripa intenzivno menja zbog velike stope mutacija u njegovom genetičkom materijalu.
* Koje su terapije za ove bolesti?
- Za virusne infekcije respiratornog sistema terapija je isključivo simptomatska, zasnovana na toplim čajevima, supama, lakoj hrani, vitaminima, voću i povrću. Pacijentima često kažem da jedna jabuka na dan zamenjuje lekara u kući. Kao i pomorandža, limun, kivi... U svakom slučaju, protivnik sam isključivo veštačkih preparata za podizanje imuniteta koji se uzimaju na svoju ruku. Uzimanje veštačkih izvora vitamina u vidu šumećih tableta u preteranim količinama apsolutno nije preporučljivo, jer može da ima štetne efekte. Tako visoka doza vitamina C ubrzava stvaranje kamenčića u bubregu. Osim toga, prirodan ukus vitamina organizam najbolje koristi. Antibiotici su takođe apsolutno nepožljeni, jer se njihovom primenom razvija otpornost bakterija na lek, a ne leči se osnovna bolest. Ne treba zaboraviti da i bakterije mogu da izazovu respiratorna oboljenja. U tom slučaju, davanje antibiotika je veoma značajno za izlečenje, ali samo uz preporuku lekara – poručuje dr Tanja Jovanović.
Ono što je sigurno, zdrav način života je dobra osnova u borbi protiv virusa. On podrazumeva pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i izbegavanje faktora rizika kao što je pušenje, zagađenih i zadimljenih prostora, boravka u gužvama na malom prostoru i drugih štetnih uticaja koji idu naruku virusnim infekcijama.
BEZ ANTIPIRETIKA I ASPIRINA
Virusi prirodno provociraju, odnosno pokreću odbranu organizma, pa uzimanje antipiretika za snižavanje temperature nije preporučljivo. Temperatura do 38 stepeni je znak da organizam počinje svoju borbu sa infekcijom, a smanjenjem temperature smanjuje se i odbrana organizma i samo produžava dužina trajanja bolesti. Tek ukoliko je temperatura viša od 38,5 stepeni treba koristiti lekove.
Uzimanje aspirina takođe može nepovoljno da utiče na tok bolesti, izazivajući teže komplikacije, koje dovode do privremenih, neuroloških simptoma, odnosno oštećenja centralnog nervnog sistrema. Do ovakvog neželjenog ishoda dovodi kombinacija aspirina i virusa, pri čemu se virulentnost, odnosno infektivnost virusa menja, čineći ga opasnijim.
NAJMLAĐI SU NAJUGROŽENIJI
Deca do pete godine teže podnose infekcije disajnih puteva jer imaju slabo razvijen imunitet, manji promer disajnih puteva i povećanu produkciju supstanci koje pospešuju spazam, odnosno grč disajnih puteva u toku trajanja virusne infekije.
Kod njih se pored respiratornih simptoma često javljaju i gastrointestinalne smetnje, zato što ne znaju da iskašlju sekret, nego ga često gutaju.
PILEĆA SUPA
Za što lakše prevazilaženje prehlade i gripa, nutricionisti preporučuju najjednostavniji način pripreme pileće supe, koji se generacijama prenosi s kolena na koleno. Receptura podrazumeva pile, crni i beli luk, praziluk, paškanat, šargarepu, celer, belu zelen, so, biber. Kuva se sve zajedno i na kraju dodaje dosta peršuna.
Namirnice u blagotvornoj pilećoj supi deluju u skladu sa lekovima koje propisuju lekari, odnosno utiču na razblaživanje i pokretanje sekreta u disajnim putevima, pa tako olakšavaju iskašljavanje. S druge strane, slani bujon bogat raznovrsnim povrćem, nadomeštava gubitak tečnosti i minerala koji nestaju znojenjem. Takođe, vrela isparenja iz supe čiste disajne puteve.
Ukoliko grip potraje trebalo bi da se unosi što više začinskog bilja i ljutih začina, kao što je ren, biber, ljuta paprika, kari, đumbir. U ljutoj paprici nalazi se kapsaicin, u renu alil-izotiacianat, u belom luku alanin... Svi ovi sastojci su veoma važni, jer pospešuju varenje i krvotok, kao i bolje izlučivanje sekreta iz respiratornih puteva.
Nema komentara:
Objavi komentar